12.03.2020.

Последњи забележени случај тровања дивљих животиња у Србији, забележен је дана 23. фебруара 2020. у непосредном окружењу гнезда последњег преосталог гнездећег пара орлова крсташа у атару општине Нови Кнежевац.

Мирјана Ранков чланица Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС), пронашла је и пријавила случај сумње на тровање једне угинуле јединке орла белорепана која се налазила свега неколико метара од леша угинулог шакала, на једној њиви.

Лешеви белорепана и шакала (фото: Мирјана Ранков)

У понедељак 24. фебруара 2020., инспекција за заштиту животне средине, полиција, чланови ДЗППС-а и припадници тима за збрињавање заштићених врста дивљих животиња - Покрајинског завода за заштиту природе, претражили су терен и узели доказе како би се могао процесуирати за сада непознати починилац овог дела. Лешеви белорепана и шакала, пребачени су у Научни институт за ветерину Нови Сад, како би се извршиле све потребне анализе.

Том, првом претрагом терена у близини пронађених лешева, нису пронађени нови налази мртвих животиња, али ради сигурности, позване су колеге из мађарског друштва за заштиту птица и природе (MME Hungary), да помогну у претрази терена са својим специјално обученим псима.

У четвртак 27. фебруара 2020., Золтан Калан ренџер у Националном парку Кишкуншаг у Мађарској и његов пас Саму, придружили су се потрази. Након детаљне претраге терена уз помоћ пса, истог дана, оно што смо пронашли оставило нас је у шоку. На удаљености од неких 200 метара од места на ком су пронађени белорепан и шакал, пас је нањушио још 5 мртвих шакала, једног мишара, једну свраку и једну лисицу.

Неке од мртвих животиња које пронашао специјално обучени пас (фото: Мирјана Ранков)

До краја истог дана, добили смо и резултате анализа са Научног института за ветерину из Новог Сада, којим се потврђује сумња да је шакал отрован карбофураном. Додатне анализе белорепана, мишара и још два шакала су у току.

Овај случај је посебно значајан за нас и веома нас је забринуо, због близине гнезда орла крсташа и претње које представља за опстанак ове врсте у Србији. Захвални смо колегама из мађарског друштва за заштиту птица и природе (MME Hungary) који су реаговали веома брзо на наш позив за помоћ и што су ставили свог пса трагача нама на располагање.

Једина позитивна страна целог овог случаја је видљивост свих уложених напора, који су радом на овом пројекту у борби против злочина над дивљим птицама, почели да се исплаћују. Можемо да судимо о томе по веома брзом одговору и координацији свих релевантних служби на овом случају. Сада нам само остаје да се надамо да ће починилац овог кривичног дела бити пронађен и адекватно кажњен за злочин над природом који је починио а чије последице су несагледиве.