09.01.2018.
У понедељак, 8.1.2018., пронађен је леш једне младе јединке орла крсташа у атару села Свилојево код Апатина. Птица коју су назвали Дезире означена је сателитским одашиљачем у Аустрији, на северу покрајине Бургенланд, 22.6.2017. Након 201 дана праћења и више од 4,200 пређених километара, тим организације BirdLife Austria приметили су да је кретање престало 7.1.2018. Нажалост, на терену смо потврдили да је птица угинула.

Након што су координате прослеђене "PannonEagle" тиму из Србије, Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије изашли су на терен и пронашли страдалу птицу на њиви у атару села Свилојево. Околни пашњаци, жбуње и обрадиве површине су претражени и пронађени су само ситни остаци крзна. Међутим и без других страдалих животиња и пронађених мамаца, први знаци на угинулој птици указивали су на то да је реч о тровању. Нажалост ово подручје је већ познато као жариште тровања птица обзиром на 5 забележених случајева од 2014. године, при чему је страдало укупно 19 јединки орла белорепана и многе друге животиње.

Пут птице Дезире
 

Током последњих недеља децембра 2017., и почетком јануара 2018., у Србији се бележи узнемирујуће висока стопа тровања. Само у овом периоду забележено је 6 различитих случајева подметнутих отровних мамаца. Овај несрећан низ започет је 21.12.2017. откривањем масовног тровања код села Витојевци, општине Рума, где је након организоване претраге забележено страдање укупно 21 животиње, међу којима су и строго заштићене врсте орао белорепан (две јединке),  орао мишар (4 јединке) и заштићена врста гавран (4 јединке). Већина лешева и остатака затрованих мамаца откривена је уз канал Вртлошки који је окружен густом жбунастом вегетацијом где су видљиви знаци присуства великог броја шакала, те је очигледно да су ове животиње биле мета тровача. Поред шакала и лисица, честа мета су и пси луталице као у случају бачених мамаца у викенд насељу код Бачког Градишта. Овом приликом страдао је један власнички пас а страдање дивљих животиња спречила је само брза реакција власника који је уклонио десетак мамаца побацаних целом дужином пута кроз насеље. Слична прича десила се само неколико дана касније и у шуми Легет код Сремске Митровице. На Новом Београду, 29.12., у шумарцима око аутопута нађено је 27 мртвих голубова гривнаша и једна сврака, а знаци су указивали на тровање путем третираног семена кукуруза. Први случај у новој години откривен је 3. јануара када су у атару села Житиште пронађени лешеви два мишара, свраке и лисице. На Божић добили смо тужну вест из Аустрије о престанку кретања младе Десире, а покренута истрага довела је до откривања најгорег до сада забележеног случаја у овом низу!

Неколико дана касније, 11.01.2018., стигла је помоћ ПаннонЕагле тима из Мађарске са псима трагачима. Пси Фалко и Карло придружили су се у претрази терена великом окупљеном тиму који су чинили ДЗППС, Покрајински завод за заштиту природе, Покрајинска инспекција за заштиту животне средине, и ЈП “Војводинашуме”. У непосредној околини локације где је пронађена Десире, откривени су само стари остаци мамаца. Познавајући истorију тровања у овом крају, тим није одустао него је претрага проширена на део атара који је ближи селу. Уз пругу, на деоници дужине око 1км, уз помоћ пса трагача врло брзо је пронађено 16 страдалих животиња (5 мишара, 7 шакала, 2 свраке, лисица и пас), као и бројни мамци у виду остатака коже и изнутрице оваца, и остатака пилића, на којима је јасно видљиво да су третирани отровом.  У делу атара само неколико стотина метара од претраженог подручја, 14.01. откривено је још жртава : два орла белорепана, мишар, сврака и два шакала. Укупна откривена штета начињена у атару села Свилојево у овом случају је 23 животиње. Обзиром да су пронађени и свежи лешеви али и старији остаци страдалих животиња јасно је да је овде реч о систематском тровању које се редовно дешавало у овом селу.

Фалко и Карло на задатку (Фотографије: Gábor Deák, MME/BirdLife Hungary)

ГПС подаци показују кретање тима за претрагу (MME/BirdLife Hungary)

Околина овог села обилује очуваним пашњацима, а у близини је и хранилиште за грабљивице. Иначе, шире подручје које укључује Специјални Резерват Природе "Горње Подунавље" и Национални Парк "Копачки Рит" у Хрватској (ИБА и Рамсар подручја) представља најзначајније подручје за гнежђење и зимовање белорепана у Дунавском сливу. Подаци који долазе са сателитских одашиљача показују такође да многи крсташи централно-европске популације посећују  околину овог села. Са друге стране, овде је и једна од најгушчих популација шакала што ствара значајан конфликт са људима. Управљање популацијом шакала (и донекле лисице), није засновано на научним принципима и укључује масовни одстрел и често тровање. Локални ловци и сточари изгледа прихватају тровање као најједноставнији и најјефтинији начин контроле популације шакала. Политика локалних власти је таква да се уз доказ о убијању шакала (најчешће само одсечен реп) може добити новчана надокнада. Уз чињеницу да се препарати који садрже карбофуран врло лако могу набавити на црном тржишту није ни чудо што је тако честа ова драстична и неселективна метода елиминације. 

Затровани мамци и жртве (Фотографије: Gábor Deák, MME/BirdLife Hungary)

Недостатак осуда за претходне случајеве тровања животиња је највећа препрека за решавање овог проблема који има велике размере у Србији. Озбиљност овог случаја, уз притисак јаког одговора јавности и медија на низ тровања који се дешава у овом кратком временском року, допринели су томе да се у Свилојеву иницира озбиљнија истрага у односу на типичан процес који се најчешће почне и заврши прављењем белешке о случају.  Неколико лица су препознати као могући починиоци овог дела, а токсиколошке анализе обезбедиле су доказ да је реч о употреби недозвољеног средства карбофурана. Постизање адекватне казне за овај злочин био би преседан обзиром да до сада немамо ниједну правоснажну пресуду за тровања животиња. За исправни и ефикасно процесуирање које може довести до казне неопходно је успоставити протоцол деловања који јасно дефинише најпримереније поступање. Појачано интересовање јавности за ову проблематику које се ствара кроз јаку медијску кампању може обезбедити потребан притисак на власт да се озбиљно посвети решавању овог проблема. Превенција тровања остварће се само уз контролу промета недозвољених супстанци и кажњавање починилаца.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије

Покрајински завод за заштиту природе

Air Jordan XI 11 Low